вторник, 24 март 2009 г.

Компактен концепт на живеење

Низ следниве неколку сликички ви го претставувам концептот на куќа-коцка со димензии 3х3х3м. Верувале или не - во 27 м3, Joe Nagasaka и неговиот Schemata architectural office успеале да сместат дневен престој, спална соба, трпезарија, комплетна бања па дури и гостинска соба (hint:вратничката што се гледа на дното на коцката од надвор :)) Тушот, клозетската школка и трпезариската маса „излегуваат“ од подот на куќата.













Идејата е коцката да може да се смести во било која средина - фабрика, планина, плажа. Оригинално и иновативно, во секој случај.

понеделник, 23 март 2009 г.

Да промениме нешто (нема врска со изборите)

Нешто ми фалат постови, ми фали активност на блогов, и првото нешто што го начекав а-ла јапонско го закачив. Извините ако не ви се допаѓа, ама дајте малку живо-живо!

Да продолжам со постов :)



Што не ќе измислат... Да претпоставиме дека е поврзано со некое традиционално лекување, или така нешто, чудово е капа за туширање која служи за повторно растење на косата кај оние што почнале да ја губат со годините и сл. Не ми е јасно, ама наводно ја полните од горната страна со топла вода, а „дизајнот“ овозможува ширење на порите на главата и повторно растење на коса (о.О) BTW, капава чини 90$. Се надевам се исплаќа за тие пари. Доброволци?

Link

вторник, 10 март 2009 г.

Таа и нејзината мачка

Пред повеќе од пола година, на сред работно време, еден добар пријател ми испрати линк до филмчево. Тие 5 минути се премалку за да сметаме дека би ни одзело нешто од нашето драгоцено работно време, а во случајов носат со себе толку убави моменти, за кои стварно се запрашувате дали е возможно сите да се концентрирани во тој временски период.

She and Her Cat (彼女と彼女の猫 Kanojou to kanojou no neko?)



Makoto Shinkai со својот оригинален стил, на некои познат од неговите дела "Voices of a Distant Star" (кој го пуштавме на една јапанорама), "The Place Promised in Our Early Days" и прекрасниот "5 Centimeters per Second", започнал токму со ова парче, кое е чиста поезија раскажана со филмски јазик. Носталгичноста и раскажувањето се присутни во сите негови дела, и секогаш успева со своите слики да нè вовлече во една состојба блиска на сон, но толку многу реална и полна со емоции блиски до сеќавањето на детските чисти фантазии.

Овој краток филм е уште поинтересен, зашто е изработен монохроматски и поради тоа многу потсеќа на реален неанимиран филм, а во исто време целата атмосфера, мекиот глас кој раскажува, звуците од секојдневните активности, црно белите слики што се надополнуваат една со друга оцртувајќи го целосно кругот на промената и текот на времето се исполнети со убавина, која во толкава мера може да се наоѓа само во очите на набљудувачот.

Препорачувам да ги гледате и другите негови филмови, а можеби на некоја следна јапанорама ќе го прикажуваме „5 сантиметри во секунда“. А целосниот транскрипт на овој филм, доколку ви бега титлот при гледањето, може да го прочитате тука.

петок, 20 февруари 2009 г.

Japanese music rocks

Мојата најнова омилена Bleach влезна музичка тема.

Текстот морав да го ставам(иако не целосен), исфрустрирана од мојата сооченост со потпросечноста на македонската поп музика, од која развив алергија деновиве.



Aqua Timez - Velonica lyrics

I still act happy when i sing even though i'm frustrated by the latest trends
Maybe it's reckless to just say, "run away" but i've got the wind at my back.
There's no time to look back, i'm surrounded by enemies and the next "game" is an all-out war.
There are mountains, vallys, cliffs...
and the dust keeps piling up.
i collapse outside of town, landing softly.
My legs are weary of their endless journey.
And i slip in and out of a restless sleep.
I see the same profile, hear the same words over and over.
As the smoke from my cigarette vanishes into the sky,
I wonder, "Isnt life sad if all you do is just live?"
Guess i'm still a helpless kid after all.
Now, having witnessed sadness you should never have seen
Crying tears that should have remained dry.
We may not be tough enough to live on truth alone,
But you know, we don't need to be.